Natka je bila jako slatka patka. U cijelom Maksimiru ni jedna druga patkica nije imala tako medeni kljun i ni jedna se nije tako zgodno gegala. Ljudi su je uzimali u krilo ni ne pitajući je želi li to, mazili je po svilenom perju i dobacivali joj slatke kekse. Isprva ju je to veselilo, a onda se počela ljutiti: 'Pa zar baš nitko ne vidi da sam i dobra, i pametna i hrabra, a ne samo – slatka?!'